Uvac i Pesterska visoravan 2020

Uvac i Pesterska visoravan

1./2. dan putovanja (četvrtak/petak) Polazak iz Novog Sada u 23.30 časova, u četvrtak (Žel.stanica/lokomotiva), i iz Beograda u 01.00 h (iza ponoći; petak; parking kod Sava centra). Putovanje autoputem „Miloš Veliki“ ka Čačku. Potom nastavljamo naš put Ovčarsko-kablarskom klisurom. Odlazak do Ivanjice u kojoj ćemo napraviti kraću pauzu, taman za jutarnju kaficu. Ušuškana u fantastičnom prirodnom ambijentu, kojim dominira prelepa Golija, Ivanjica je bogomdana varoš. Nekima će se učiniti odnekud poznatom. Nije ni čudo, ako ste gledali divnu seriju „Više od igre“ koja je snimana ovde, podsetićete se na kadrove serije i čuvenog Gulivera. U parku varošice na reci Moravici, nalazi se mala hidrocentrala iz 1911. godine sa impresivnim vodopadom, šetalištem i brojnim ugostiteljskim objektima koji se nalaze u ovoj zoni. Tu blizu se nalazi i spomenik đeneralu Draži Mihajloviću, kao i kameni most iz 1904. godine, najveći jednolučni most u našoj zemlji. Malo slobodnog vremena da se predahne, i potom nastavnjamo putovanje kroz idilične krajolike, i preko lepog ivanjičkog sela Kušići ka Sjenici. Dolazak u kamp rendžera „Markova ravan“. Prvo ćemo da ručamo malo u prirodi, a potom krećemo na krstarenje rekom Uvac. Tokom krstarenja rekom Uvac videćemo stari Viseći most, devojačku stenu, stanište beloglavog supa, Jerinin grad… I naravno, čuti sjajne priče… Posetićemo Ledenu pećinu, jednu od najvećih atrakcija kanjona reke Uvac. Pećina je duga oko 800 metara i okićena je prelepim pećinskim nakitom. Posetićemo tzv. Zlatnu i Kristalnu dvoranu. Vraćamo se u kamp, i potom kombijem odlazimo do vidikovca Molitve. Kada stignemo na ovaj vidikovac, biće nam jasno zbog čega se tako zove. Ovde je Bog uslišio molitvu i podario ljudima neverovatan pogled na kanjon Uvca i njegove meandre. Ovde vetrovi sa beloglavim supovima krstare, i stvaraju iluziju neizmerne sreće… Povratak u kamp, i odlazak do Sjenice. Smeštaj u hotel „Borovi“. Odmor. Noćenje.

3. dan putovanja (subota) Doručak. Polazak u 9.15 časova i obilazak divne vodenice Vrela, jedne od najstarijih u ovom kraju. Kameni žrvanj ove vodenice mleo je život za ceo kraj, a rečica Vrela, hranila ga je, davala mu prekopotrebnu snagu da svoj posao uradi baš kako treba. Svakako, šta bi bila vodenica sem puste priče, a da njen kameni žrvanj i dalje ne melje. Tako da, prijatelji dragi, ovde obavezno morate kupiti za sebe heljdino brašno, kukuruzno brašno ili brašno od ječma, i sasvim sigurno ćete Vašim kućama kada napravite neki specijalitet osetiti odmah šta znači brašno iz prave vodenice! Nakon obilaska vodenice, odlazimo do centra Sjenice gde ćemo obići spomen česmu, trg Neznanih junaka, Sjeničku kuću sa tipičnom arhitekturom ovog kraja Srbije, Nur džamiju. Svakako, ko god svrati u ovaj grad mora posetiti fantastičnu džamiju Sultana Valide iz 19. veka. Ovo je zadužbina majke sultana Abdul Hamida Drugog, i poseduje kupolu prečnika 15 metara. Džamija podseća na zlatno doba Sjenice, kada je ova nevelika varoš bila upravno područje Sandžaka u Osmanskom carstvu. Nakon ovih obilazaka, zaslužismo i da probamo tu Sjeničku kaficu. Valja se! Sledi slobodno vreme, ili polazak na poludnevni fakultativni izlet u unutrašnjost magične Pešterske visoravni. Ovo je najprostranija visoravan na Balkanu sa mnogobrojnim razbacanim selima i surovim klimatskim uslovima. Na njoj večito krstare vetrovi i donose priče minulih vekova… Odlazak do mesta odakle ćemo krenuti u laganu pešačku turu koja traje oko 1,5 sat, a kojom ćemo obuhvatiti divno Peštersko jezero. Kraj njega ćemo predahnuti, a potom će nam se ukazati nestvarni predeli sa kojima ćemo pokušati da se barem na kratko saživimo. Povratak u autobus, a put nas dalje vodi kraj pešterskih katuna, autohtonih objekata o kojima ćete čuti divnu priču. Odlazak do hranilišta za ptice, lešinare i sisare. U sklopu hranilišta nalazi se objekat koji služi za posmatranje faune Pešterske visoravni. Potom sledi neizostavna pešačka tura ka izvoru Đurđevica za kojeg se vezuje mnogobrojne starostavne priče i verovanja. Ovo je izvor koji nikada nije presušio, meštani ga nazivaju i svetim izvorom, je rpostoji verovanje da je kraj ovoga izvora jedan ratnik na konju potukao opasnu zver, te ta vera ode do predanja da je taj neznani ratnik niko drugi do Sveti Đorđe, a zver, aždaha. Kraj ovog izvora ćemo da predahnemo, i da nešto prezalogajimo. Valja se! U povratku ka našem divnom hotelu, svratićemo malo i do tradicionalnog pešterskog seoca Gradac. Povratak u hotel. Odmor. Opciona večera u restoranu hotela sa muzičkim programom. Noćenje.

4. dan putovanja (nedelja) Doručak. Odjava iz hotela do 8.30 časova. Polazak ka Zlatiboru. Putovanje živopisnim predelima podno divnog Zlatara, preko Nove Varoši, do Kokinog broda gde ćemo napraviti jednu pauzu kako bi smo uživali u kristalno čistim vodama Zlatarskog jezera. Veštačko jezero u dolini Uvca, između planina Zlatara i Zlatibora (Murtenice). Jezero ima površinu od 7,25 km², a dugačko je od 15 km do 23 km. Nastalo je 60-ih godina prošlog veka izgradnjom Hidroelektrane „Kokin Brod“, koja je pregradila reku Uvac. Brana elektrane je visoka 83 metra i dužine 1.264 m, i najveća je kamena brana izgrađena u Evropi. Nakon lepe pauze, odlazak do Zlatibora i živopisnog seoca Ljubiš. Uživanje u nestvarno lepom prirodnom ambijentu, uz mogućnost ručka u etno restoranu „Ljubiš“ sa lepim ambijentom, a koji je nadaleko poznat po izvrsnoj, pravoj, hrani. Predjelo je neverovatno, a za glavno jelo, po izboru, ili pastrmka iz ribnjaka koji se tu odmah nalazi, ili čuvena teletina u džaku. Sva čula će u Ljubišu biti zadovoljena! Odlazak potom do lepog seoca Gostilje. Ukoliko bi se crtežom predstavio krajolik ovog sela, onda bi to bila sasvim lepa seoska idila: kuće razbacane po pašnjacima, prostrane bašte sa šljivicima, a sve to uokvireno bogatim borovim i bukovim šumama, svežinom i spokojem. Kraj je izuzetno bogat vodom koja život znači, lekovitim biljem, i predstavlja riznicu svežeg vazduha. Udahnimo ga duboko, jer će nam dah uskoro zastati pred divnim prizorom Gostiljskog vodopada koji pada sa 20 metara visine. Odlazimo i do obližnje Stopića pećine. Stopića pećina je rečna pećina, jer kroz nju protiče Trnavski potok. Pećina ima impresivni ulazni otvor 35 metara širok i 18 metara visok. Pećinu čini pet celina: Svetla dvorana, Tamna dvorana, Velika sala sa kadama, Kanal sa kadama i Rečni kanal. Iako nije naročito bogata pećinskim ukrasima ima bigrene pećinske kade, koje se svojom veličinom i dubinom (neke i do sedam metara) izdvajaju od drugih u Srbiji. Vreme je i da polako krenemo kući… Putem preko Užica, uz panoramski osvrt na tvrđavu Nikole Altomanovića, i dalje Ovčarsko-kablarskom klisurom, i preko Čačka, vraćamo se u Beograd i Novi Sad. Povratak u večernjim satima. Kraj putovanja.